Пролеће је давно дошло, а снежни покривач је пао скоро свуда у Русији, мада има дана лошег времена када одлазећа зима, као да је љута на лепоту пролећа, подиже хладан ветар, врти се мокрим снегом, или чак и ковитла. У пролеће се земља у Русији буди херојском снагом - пробија се лед, сипају се ливаде, буде се животиње које су заспиле за зиму, свака влат траве напуњена је снагом.
Пролеће буди вечни живот, надахњује човека. Ближи се један од најважнијих хришћанских празника - Ускрс, за који се цела православна Русија почиње дуго припремати. А ова припрема су дани Великог поста. Раније у нашој огромној земљи у то време звона безбројних храмова зујала су од коризменог звона. И ово звоњење је пробудило савест, узнемирило срце, удаљило се од порока, уздржало се од иритације, па чак и беса, обуздало језик од лажи и злих речи. Хиљаде људи из православне Русије одлазило је у цркве да се покају за своје грехе и добију снагу за нови живот.
И сада у Русији постоји много људи који теже моралном самоусавршавању. У овом тренутку сви покушавају да учине нешто добро, а наша православна црква охрабрује све хришћане да појачају своје подвиге. Шта свако од нас може рећи након Великог поста, да ли је задовољан самим собом, како је провео пост? Тешко је одговорити на ово питање, поготово што се тиче духовног живота, са храном је много лакше.
Зато, у последњим данима Великог поста, размислимо не само о лепоти тела и лица, нежној кожи и раскошној коси, већ и о лепоти душе која остаје вечна.